Nešto bih potražio stare hartije večeras.

Da prelistam dane zaborava pod čašama vina.

Nešto mi olovka teška danima.

Pa vuče ka podu da se otkotrlja ispod kreveta.

Nešto me slomiše godine od jednom.

Dovoljan dva.

Pa ponovim istu ocenu.

Nešto bre starim brže.

Puna piksla.

Prazna glava.

A i nešto me baš.

Zabole dupe.

Smejaću se iz inata.

Ošišao sam kosu.

I pustio muda.

Da se malo više zajebavam.

Nešto mi se čini.

Tako ću stariti sporije.

 Junačka sam bojna koplja is kostiju mi vadio.

Junački sam suze kao pesak kroz šake puštao.

Kukavički skoro kao junački ti se pod jastuku skrivao.

Sada čekam.

Pa kad umrem.

Spava mi se a oči ne sklapam.

Luciferovu zagonetku još uvek rešavam.

Ne pitaj kada znaš.

Duše mi mlade, crnji sam o zemlje.

Zbog toga možda noge ne osećam.

Ili zbog toga ili zbog istrošenih koraka.

Ova želja raspuštenica mi ubi snove o boljem sutra.

A slike mi upile tvoje mirise.

Pa me noćima snenog na komade raznose.

A ja bih kao mačka svih devet života za istu stvar dao.

Da me jednom parfimerija mojih sećanja sakrije od tragova.

I da ih vrati u dolinu mojih nemira.

U okove grešnike odmah.

Pa neka junački pate.

A ja.

Junak jada.

I ova gospodja noć.

Pod ruku zajedno koračamo ka ognjištu moga doma.

Da me medom nahrani.

I napoji bistrom vodom oka junačkog.

Ni Londonske kise ne oprase lice.

Ni zora u Parizu ga ne obasja.

Samo ga ja gledam.

Ne vredjaj mi oci.

Boja ume da prevari.

I uvuce te u vir i vrtlog mojih stakala.

Lomljiva su.

Na dodir pucaju i seku precizno i tanko.

Da boli i pece.

A da ti opet prija.

U sreci cuvam slamaricu osmeha.

Za ratove sa kipovima i statuama.

Sto me u nocima punih zveda nemo gledaju.

I vrebaju sa visina.

Suze cuvam ispod kreveta.

Za ne daj boze.

Da prskam po oblacima njihovih boli.

Da ih vratim gde pripadaju.

A ti.

Tu ostani.

Tu pokraj mojih stopala.

Da mi cuvas korake od mene samoga.

 E malo savrseno moje.

E glavo moja luda.

Oci moje besne i snene.

Noci moje belih oblaka.

Ne ledi me vise.

Pustinja mi moja postaje mokra.

Guta me pesak nekih drugih vremena.

Savrseno moje.

Zeleo bih da zaboravim.

Sve te slike iz glave da izbrisem.

Da ih se ne secam.

Ej malo moje.

Noci mi postaju teske.

A ne zelim to.

Ne trebaju mi psihicke modrice.

Sto zalecene vec jednom jesu.

Moje malo.

A tako veliko.

Tako veliko moje ja.

Sto mi glasno sapuce na uvo.

Da nastavim prema platnu.

Ej malo.

I daske me zuljaju.

Ne stoji mi se na njima vise.

A ja se ne pomeram.

Sasavo moje.

Moje malo.

A savrseno.

Savrseno moje.

 Hej.

Vrati mi moje kule od karata.

Na vetru trebaju da stoje.

Da se ponosim.

Hej.

Ne okreci mi putokaze.

Oci moje na pravu stranu gledaju.

Hej.

Jos uvek imam osmeh da se branim.

Ali daleko je sutra.

Hej bre.

Jos dalje je juce.

Hej.

I glas moj hladan ume da prevari.

Luda mi glava mira daje.

Razmisljam.

Hej.

Oci mi i dalje cakle.

Plesem.

Hej.

Plesem ti iz inata.

 Proplakala zemlja travi.

Za vlasi je vukla i klela.

Što zeleni i raste.

Što mi inatom laž pravdaš.

Safiri sa neba padaju.

Pod nogama mojim se mrve.

A možemo upravljati svetom.

Ne.

Ne svidjaju mi se ti oblaci iznad moje glave.

Red vožnje do njih znam.

A hartije po azbčnom redu još slažem.

I borbu sa nesanicama mojim još uvek vodim.

Red vožnje za san molim.

Do njega bih da stignem.

Teško.

Umesto struna lanci.

Što se oko moje mreže upletoše.

Udice me razapeše.

Da kao marioneta stojim.

Miluj mi konce sujete nežno.

Mekanim dodirima.

Miluj konce moga safira.

Što mi pod đonovima osta.

Miluj konce tvoje marionete.

Svirači u noći pokrenuše mi telo.

A ti me ispusti u pola plesa mojih čežnji.

Kad pretrčiš kineski zid.

I vratiš mi se poderanih prnja.

Na kolena me baciš.

I uzviknes mi ime.

Isčupaću udice tada.

Večni smo.

Večni.

Čaj od mente za aperitiv serviram.

Da vam dobro sinuse pročisti.

Da osetite mirise zagorelog mesa iz koje rerne.

Ma progutaćete i to.

Glavno jelo je u pitanju.

Malo ćete se gaditi i mrštiti.

Ali će ukus ostati zapamćen.

U čaurama od palih leptira dobijate prokislo vino tuđih grehova.

Baš je izvrištalo.

I to glasno.

Gledaćete se ispod oka.

I pričati mi iza leđa kako je totalni promašaj moja večera.

A onda mi se najsjajnije nasmejati kada me ugledate na vratima sa desertom u rukama.

Iznenađenje!

Svima vam omiljen slatkis.

Ovo je ukusno.

Mrmljate između halapljivih zalogaja.

Od čega je ovo?

Mojih muda!

Dobro sam se izmuzao za ovu priliku.

Da osetite sladak ukus mog tela.

Čaure za povraćanje nalaze vam se ispod stola.

Pred vašim nogama.

Ne,ne ovo je izvrsno.

Sa grimasama mi šapućete.

Dok odlažete viljuške pored praznih tanjira.

Hej. Posle deserta kažu dobro je zaliti sve to.

Imam još jednu flašu devičanske krvi u plakaru.

Specijalno čuvanu za ovakve prilike.

Ah. Morate me odbiti.

Nema veze. Biće ona tu. Čekaće na vas. Dragi moji.

Pametnijih stvari se retko drzao.

Ove ludje mi glave dosle.

A neke i za srce prirasle.

Vampir u meni krvi vecno zedan,

Terao me stramputicom tudjih snova.

Zbog njega ja izabrah besmrtnost tvoju.

U meni.

Satovi u srcima stali.

Jer ne kucase istim ritmom.

Voleo sam zar sto bosom nogom gazih.

Sa tudjih usana.

Tanko.

Tanko to bre.

Tanak led mi dusu ledi.

Od halapljivosti mora gladnih.

Sto me vazduhom sahranise,

u odajama kamenim.

Rdja pod noktima od grebanja se stvori.

Grebanja zardjalih eksera u malaksalim zglobovima.

Istu kozu dva puta ne nosim.

Tanka je.

Tanka za moje debele zime.

Kada mi pokidas sve tetive.

Do kosti me ogolis i ostavis nagog.

Da cekam i cutim.

Da placem i molim.

Da ti se nadam.

Kada mi rane poslolis sramom.

I grumen voska u kosu upletes.

Tragove na dusi pokvasis benzinom.

I zapalis.

Kada mi sve zelje izgore od tebe.

I noci postanu stranci.

Kada samocu svoju platim previsokom cenom.

Tada cu obuci stari kaput,busnih dzepova i krenuti.

Traziti te medju nama.

Naci pod petama mojih koraka.

Kako cutis i gledas.

Kako figure od mojih snova pravis.

Ponovo me sklapas u celine.

I vracas na svoju policu.

Kada mi kazes volim te.

 Iz dzepova istresam mrvice od plazme.

Da me prate putevima krilatih lavova.

Svi su ljuti.

Strah me.

Stavljam maske da sakrijem strah.

Da sakrijem stid svoj.

Stid sto moj lav nije tu...

Tu da me stiti.

Da me nosi kroz ulice uske.

Da me voli zlatnim odsjajima izloga.

Gondole me bojale.

Crne mi misli zbog njih behu.

Zlatna sedista su nas dvoje cekala.

A ja sam dodjoh da ih posetim.

Moja me Venecija ne doceka spremna.

Spremna moje slabosti i boli.

Ostah umornih nogu.

Praznog stomaka da jurim kroz ulice uske.

U potrazi za onom pravom.

Mojom nosatom maskom.

 Od ociju mi besnele.

Glad ih treptajem ocisti.

Iz oka mi ispala.

Laz.

Kao dunja.

Zuta i zrela.

Za glad sam mali.

Manji svet njene odbrane.

Ispod tepiha me ostavi da zmurim u mraku.

A  zeleo sam svet da pokorim.

Sa tobom.

Prstima crtam kolena moja izguljena.

Od makadama sto mi pod nogama prodje.

Konji upregli pa vuku te kroz mene.

Glad mi otimaju.

I vracaju me meni.

 Iza sedam gora.

Iza sedam mora.

Iza sedam planina.

Nebom leti jedna azdaja.

Ljupkog lika.

Svilenih reci.

Kratkog vida.

Jedna stara azdaja.

Das joj prst.

Hoce saku.

Das joj komad duse.

Uze je celu.

Das joj dah.

Uze ti krila.

Jadna velika stara azdaja.

Zal ti dodje.

Nesrecno leti nebom.

I moli.

Moli moju dusu da joj oprosti.

Moli moje korake da hodaju.

Moli moje pesme da se spale.

Ja ih gledam.

Verujem.

Ne verujem.

Znam.

Moje korake cuti vise nece.

Moje pesme nece videti.

Moje oci.

Vide mene!

 U cirkusu,na trapezu,izvodim salto nasih uzdaha.

Kazi mi nezno ono sto u nama stoji.

Tepaj mi nezno u noci.

Dok se polja kukuruza na vetru njisu.

U nama igra svet boja.

Odsjaji sunca i mladog meseca.

Sto se lome kroz polja cicka.

Sto nam se kaci za nogavice.

I tera da tu ostanemo.

U travi.

Jos samo malo

Da ih jos prstima brojimo.

Poklonimo nama tri zelje.

Okaci me o nebo,da te volim na oblacima.

Da te volim ludacki.

I slavi.

Neka vlakovi stanu.

Dok se u njih ne ukrcamo.

Dok se ne ukrcamo u nas svet.

Svet maski,stafelaja,cetkica i boja,kostima,zagrljaja u noci,vrucih supa u krevetu.

Otkri ogledala.

Hocu da gledam kako starim pored tebe.

Hocu svoje sede da brojim tvojim rukama.

Hocu da te stavim pod stakleno zvono.

Dok u nama ima nas.

 Jao,jao,jao..... :D

Malo me glava boli... Malo vise... Nesto sam hm... blah....

Vreme: Odvratno. Jagodica me ubi zbog promena,prst me svrbi hocu da ga otkinem. Na svaku promenu oziljci ubijaju. rrrr....

Raspolozenje: Dobro. Dobro je :)

Ljubav: Fala bogu odlicno. Pu pu da se ne zalim. :*

Obaveze: Jao... huh... Kumstvo!!! `bem ti puste srbe.

Materijalna situacija: Sta je to? lolisa

Inspiracija: Za rediteljske poduhvate na zavidnom nivou, pisanje... joj.

Zelje: Da vec jednom prodje ovaj jbni septembar. Posao. I preseljenje za Bg :) skromno :D

Porodica : Jao,jao,jao.... Dal ce jos neko da se doseli.

Zdravlje: Osim glavobolja (Nasledna migrena i promene vremena) dobro je. Moz` se djipa na svadbici :)

 Zao mi bre ovog septembra,zao mi da mi u arhivi fali taj mesec. Zao mi moje Ksenije. Ostala je nedorecena i nedovrsena. Dobro, ima dana,meseca.... 

 Jos neko vreme sam stajao tu ispred bolnice. Pokusavao sma da sastavim jos neku ,,pametnu poruku,, ali mi nije islo. Da,volim je. Volim tu njenu ludost,i energiju,volim kako dise,kako se krece,kako igra,kako spava,kako spava na mojim grudima. Tada je mirna i tako pitoma. A onda se setim da je Jovana jos uvek tu,pa se povucem malo. I odem njoj,odem Jovani,i jedva cekam da prespavam noc samo da bih se njoj vratio. Da bih je opet drzao u naruciju. I samo zeleo da mi se vreme zaustavi da ne leti tako brzo.... Laganim korakom sam krenuo ka kolima,nije bilo svrhe vise biti tu,mada bih celu noc presedeo pored nje. Znam da ce Tadej ujutru doci. Prekini da razmisljas,prosiktao sma u sebi. Svaka misao da je on ima na bilo koji nacin je bolela. Nikada joj nisam rekao da ga ostavi,a znam da bih ja Jovanu istog trena ostavio,samo da mi ona kaze da ostavlja Tadeja. Jovana,Jovana..... Ne mogu vise. Nesto se mora promeniti.

Spavala sam bas mirno. Probudila sam se odmorna. Kako je udoban ovaj bolnicki krevet. Okrenula sma se prema vratima. Xe. Stoji tu tj kleci  tu pored kreveta i gleda me.

Hej. Pa ti si tu! Izgovorila sam jos uvek sanjiva sa osmehom. Bilo mi je drago sto je ovde. Kada si dosao?

Pre pet minuta. Nisam hteo da te budim,lepa si mi kada spavas,pa mi je bilo slatko gledati te.

Poljubio me je nezno. Ostala sma zatvorenih ociju.

Jos. Hocu jos. Jos me ljubi.

I ljubio me je. Nezno i ocaravajuce.

Koliko je sati? Pitala sma ga posto smo prestali.

Proslo je jedanaest. Jel si javila Tadeju?

Jesam,zvao me je sinoc posto si otisao. Ugasila sma telefon,a nisam mu rekla u kojoj sam bolnici. Znas,resila sma nesto sinoc...

I ja sam resio isto. Samo sto sma ja i uradio to pre nego sto sma dosao ovde.

Sta si resio? Sta si uradio? Upitala sma ga zbunjujuce,mada sam znala sta je uradio.

Ostavio sam Jovanu.

Cutala sam.

Ne mogu vise malena. Nisam mogao. Postalo mi je mucno i deprimirajuce,sa njom sam a mislim na tebe. Nisam mogao da silim sebe vise. Znas ne teram te da...

Nema potrebe da me teras na bilo sta. Jednostavno je tako. Ne volim ga Ivane,ne volim Tadeja. Gadi mi se,tacnije poceo je da mi se gadi zbog njegovih ispada i sovinistickih debilizama.

Ksenija. Bio sam ozbiljan u sinocnoj poruci. Elem,doktor mi je rekao da ako ti je bolje mocices kuci danas.

I ja sam bila Ivane. Rekla sam ti da. Jednostavno znam i osecam da si ti taj kraj koga zelim zivot da provedem. Xexe i obecavam da se vise necu bosti nozevima. Smejala sam se vec. E hajde mi samo pomozi da ustanem,moram u kupatilo a zelim i da potrazim doktora,zelim sto pre kuci.

to be...be... :)