Hej.

Vrati mi moje kule od karata.

Na vetru trebaju da stoje.

Da se ponosim.

Hej.

Ne okreci mi putokaze.

Oci moje na pravu stranu gledaju.

Hej.

Jos uvek imam osmeh da se branim.

Ali daleko je sutra.

Hej bre.

Jos dalje je juce.

Hej.

I glas moj hladan ume da prevari.

Luda mi glava mira daje.

Razmisljam.

Hej.

Oci mi i dalje cakle.

Plesem.

Hej.

Plesem ti iz inata.

 Proplakala zemlja travi.

Za vlasi je vukla i klela.

Što zeleni i raste.

Što mi inatom laž pravdaš.

Safiri sa neba padaju.

Pod nogama mojim se mrve.

A možemo upravljati svetom.

Ne.

Ne svidjaju mi se ti oblaci iznad moje glave.

Red vožnje do njih znam.

A hartije po azbčnom redu još slažem.

I borbu sa nesanicama mojim još uvek vodim.

Red vožnje za san molim.

Do njega bih da stignem.

Teško.

Umesto struna lanci.

Što se oko moje mreže upletoše.

Udice me razapeše.

Da kao marioneta stojim.

Miluj mi konce sujete nežno.

Mekanim dodirima.

Miluj konce moga safira.

Što mi pod đonovima osta.

Miluj konce tvoje marionete.

Svirači u noći pokrenuše mi telo.

A ti me ispusti u pola plesa mojih čežnji.

Kad pretrčiš kineski zid.

I vratiš mi se poderanih prnja.

Na kolena me baciš.

I uzviknes mi ime.

Isčupaću udice tada.

Večni smo.

Večni.

Čaj od mente za aperitiv serviram.

Da vam dobro sinuse pročisti.

Da osetite mirise zagorelog mesa iz koje rerne.

Ma progutaćete i to.

Glavno jelo je u pitanju.

Malo ćete se gaditi i mrštiti.

Ali će ukus ostati zapamćen.

U čaurama od palih leptira dobijate prokislo vino tuđih grehova.

Baš je izvrištalo.

I to glasno.

Gledaćete se ispod oka.

I pričati mi iza leđa kako je totalni promašaj moja večera.

A onda mi se najsjajnije nasmejati kada me ugledate na vratima sa desertom u rukama.

Iznenađenje!

Svima vam omiljen slatkis.

Ovo je ukusno.

Mrmljate između halapljivih zalogaja.

Od čega je ovo?

Mojih muda!

Dobro sam se izmuzao za ovu priliku.

Da osetite sladak ukus mog tela.

Čaure za povraćanje nalaze vam se ispod stola.

Pred vašim nogama.

Ne,ne ovo je izvrsno.

Sa grimasama mi šapućete.

Dok odlažete viljuške pored praznih tanjira.

Hej. Posle deserta kažu dobro je zaliti sve to.

Imam još jednu flašu devičanske krvi u plakaru.

Specijalno čuvanu za ovakve prilike.

Ah. Morate me odbiti.

Nema veze. Biće ona tu. Čekaće na vas. Dragi moji.

Pametnijih stvari se retko drzao.

Ove ludje mi glave dosle.

A neke i za srce prirasle.

Vampir u meni krvi vecno zedan,

Terao me stramputicom tudjih snova.

Zbog njega ja izabrah besmrtnost tvoju.

U meni.

Satovi u srcima stali.

Jer ne kucase istim ritmom.

Voleo sam zar sto bosom nogom gazih.

Sa tudjih usana.

Tanko.

Tanko to bre.

Tanak led mi dusu ledi.

Od halapljivosti mora gladnih.

Sto me vazduhom sahranise,

u odajama kamenim.

Rdja pod noktima od grebanja se stvori.

Grebanja zardjalih eksera u malaksalim zglobovima.

Istu kozu dva puta ne nosim.

Tanka je.

Tanka za moje debele zime.

Kada mi pokidas sve tetive.

Do kosti me ogolis i ostavis nagog.

Da cekam i cutim.

Da placem i molim.

Da ti se nadam.

Kada mi rane poslolis sramom.

I grumen voska u kosu upletes.

Tragove na dusi pokvasis benzinom.

I zapalis.

Kada mi sve zelje izgore od tebe.

I noci postanu stranci.

Kada samocu svoju platim previsokom cenom.

Tada cu obuci stari kaput,busnih dzepova i krenuti.

Traziti te medju nama.

Naci pod petama mojih koraka.

Kako cutis i gledas.

Kako figure od mojih snova pravis.

Ponovo me sklapas u celine.

I vracas na svoju policu.

Kada mi kazes volim te.

 Iz dzepova istresam mrvice od plazme.

Da me prate putevima krilatih lavova.

Svi su ljuti.

Strah me.

Stavljam maske da sakrijem strah.

Da sakrijem stid svoj.

Stid sto moj lav nije tu...

Tu da me stiti.

Da me nosi kroz ulice uske.

Da me voli zlatnim odsjajima izloga.

Gondole me bojale.

Crne mi misli zbog njih behu.

Zlatna sedista su nas dvoje cekala.

A ja sam dodjoh da ih posetim.

Moja me Venecija ne doceka spremna.

Spremna moje slabosti i boli.

Ostah umornih nogu.

Praznog stomaka da jurim kroz ulice uske.

U potrazi za onom pravom.

Mojom nosatom maskom.

 Od ociju mi besnele.

Glad ih treptajem ocisti.

Iz oka mi ispala.

Laz.

Kao dunja.

Zuta i zrela.

Za glad sam mali.

Manji svet njene odbrane.

Ispod tepiha me ostavi da zmurim u mraku.

A  zeleo sam svet da pokorim.

Sa tobom.

Prstima crtam kolena moja izguljena.

Od makadama sto mi pod nogama prodje.

Konji upregli pa vuku te kroz mene.

Glad mi otimaju.

I vracaju me meni.

 Iza sedam gora.

Iza sedam mora.

Iza sedam planina.

Nebom leti jedna azdaja.

Ljupkog lika.

Svilenih reci.

Kratkog vida.

Jedna stara azdaja.

Das joj prst.

Hoce saku.

Das joj komad duse.

Uze je celu.

Das joj dah.

Uze ti krila.

Jadna velika stara azdaja.

Zal ti dodje.

Nesrecno leti nebom.

I moli.

Moli moju dusu da joj oprosti.

Moli moje korake da hodaju.

Moli moje pesme da se spale.

Ja ih gledam.

Verujem.

Ne verujem.

Znam.

Moje korake cuti vise nece.

Moje pesme nece videti.

Moje oci.

Vide mene!

 U cirkusu,na trapezu,izvodim salto nasih uzdaha.

Kazi mi nezno ono sto u nama stoji.

Tepaj mi nezno u noci.

Dok se polja kukuruza na vetru njisu.

U nama igra svet boja.

Odsjaji sunca i mladog meseca.

Sto se lome kroz polja cicka.

Sto nam se kaci za nogavice.

I tera da tu ostanemo.

U travi.

Jos samo malo

Da ih jos prstima brojimo.

Poklonimo nama tri zelje.

Okaci me o nebo,da te volim na oblacima.

Da te volim ludacki.

I slavi.

Neka vlakovi stanu.

Dok se u njih ne ukrcamo.

Dok se ne ukrcamo u nas svet.

Svet maski,stafelaja,cetkica i boja,kostima,zagrljaja u noci,vrucih supa u krevetu.

Otkri ogledala.

Hocu da gledam kako starim pored tebe.

Hocu svoje sede da brojim tvojim rukama.

Hocu da te stavim pod stakleno zvono.

Dok u nama ima nas.

 Jao,jao,jao..... :D

Malo me glava boli... Malo vise... Nesto sam hm... blah....

Vreme: Odvratno. Jagodica me ubi zbog promena,prst me svrbi hocu da ga otkinem. Na svaku promenu oziljci ubijaju. rrrr....

Raspolozenje: Dobro. Dobro je :)

Ljubav: Fala bogu odlicno. Pu pu da se ne zalim. :*

Obaveze: Jao... huh... Kumstvo!!! `bem ti puste srbe.

Materijalna situacija: Sta je to? lolisa

Inspiracija: Za rediteljske poduhvate na zavidnom nivou, pisanje... joj.

Zelje: Da vec jednom prodje ovaj jbni septembar. Posao. I preseljenje za Bg :) skromno :D

Porodica : Jao,jao,jao.... Dal ce jos neko da se doseli.

Zdravlje: Osim glavobolja (Nasledna migrena i promene vremena) dobro je. Moz` se djipa na svadbici :)

 Zao mi bre ovog septembra,zao mi da mi u arhivi fali taj mesec. Zao mi moje Ksenije. Ostala je nedorecena i nedovrsena. Dobro, ima dana,meseca.... 

 Jos neko vreme sam stajao tu ispred bolnice. Pokusavao sma da sastavim jos neku ,,pametnu poruku,, ali mi nije islo. Da,volim je. Volim tu njenu ludost,i energiju,volim kako dise,kako se krece,kako igra,kako spava,kako spava na mojim grudima. Tada je mirna i tako pitoma. A onda se setim da je Jovana jos uvek tu,pa se povucem malo. I odem njoj,odem Jovani,i jedva cekam da prespavam noc samo da bih se njoj vratio. Da bih je opet drzao u naruciju. I samo zeleo da mi se vreme zaustavi da ne leti tako brzo.... Laganim korakom sam krenuo ka kolima,nije bilo svrhe vise biti tu,mada bih celu noc presedeo pored nje. Znam da ce Tadej ujutru doci. Prekini da razmisljas,prosiktao sma u sebi. Svaka misao da je on ima na bilo koji nacin je bolela. Nikada joj nisam rekao da ga ostavi,a znam da bih ja Jovanu istog trena ostavio,samo da mi ona kaze da ostavlja Tadeja. Jovana,Jovana..... Ne mogu vise. Nesto se mora promeniti.

Spavala sam bas mirno. Probudila sam se odmorna. Kako je udoban ovaj bolnicki krevet. Okrenula sma se prema vratima. Xe. Stoji tu tj kleci  tu pored kreveta i gleda me.

Hej. Pa ti si tu! Izgovorila sam jos uvek sanjiva sa osmehom. Bilo mi je drago sto je ovde. Kada si dosao?

Pre pet minuta. Nisam hteo da te budim,lepa si mi kada spavas,pa mi je bilo slatko gledati te.

Poljubio me je nezno. Ostala sma zatvorenih ociju.

Jos. Hocu jos. Jos me ljubi.

I ljubio me je. Nezno i ocaravajuce.

Koliko je sati? Pitala sma ga posto smo prestali.

Proslo je jedanaest. Jel si javila Tadeju?

Jesam,zvao me je sinoc posto si otisao. Ugasila sma telefon,a nisam mu rekla u kojoj sam bolnici. Znas,resila sma nesto sinoc...

I ja sam resio isto. Samo sto sma ja i uradio to pre nego sto sma dosao ovde.

Sta si resio? Sta si uradio? Upitala sma ga zbunjujuce,mada sam znala sta je uradio.

Ostavio sam Jovanu.

Cutala sam.

Ne mogu vise malena. Nisam mogao. Postalo mi je mucno i deprimirajuce,sa njom sam a mislim na tebe. Nisam mogao da silim sebe vise. Znas ne teram te da...

Nema potrebe da me teras na bilo sta. Jednostavno je tako. Ne volim ga Ivane,ne volim Tadeja. Gadi mi se,tacnije poceo je da mi se gadi zbog njegovih ispada i sovinistickih debilizama.

Ksenija. Bio sam ozbiljan u sinocnoj poruci. Elem,doktor mi je rekao da ako ti je bolje mocices kuci danas.

I ja sam bila Ivane. Rekla sam ti da. Jednostavno znam i osecam da si ti taj kraj koga zelim zivot da provedem. Xexe i obecavam da se vise necu bosti nozevima. Smejala sam se vec. E hajde mi samo pomozi da ustanem,moram u kupatilo a zelim i da potrazim doktora,zelim sto pre kuci.

to be...be... :)

 Umes da molis? 

Pitao je kroz smesak.

Umem.

Izgovorila je sva ponosna.

Pa moli me!

Molim te!

A umes li da mi dokazes?

Umem i to.

Izgovorila je jos ponosnija,obisla kuhinjski sto,uzela najkraci noz iz fijoke i ubola se u stomak, tacnije zarila ga je sebi u stomak. I ostala da stoji i gleda ga,dok joj se krv slivale niz ruke. Naglo je izvadila noz iz svoje utrube i ispustila na pod. Ostao je skamenjen,izbezumljenog pogleda! Trznuo se iz soka i potrcao prema njoj koja je vec padala na pod.

Da li si ti normalna??? Skoro je vristao na glas. Spustio je polako na pod i otrcao po fiksni telefon i pozvao hitnu.

Zasto si to uradila?

Nezno joj je govorio dok joj je stavljao glavu na njegova kolena.

Zato sto te volim. Zato sto....

Izgubila je svest.

Probudila me je buka. Odvratna i prosto iritirajuca Osecala sam miris bolnice u nosu. Tada sam se setila i gde sam. Otvorila sam oci. Kao iz topa mu je izletelo:

Gospodjice jeste li dobro? Kako se osecate? Da li vas boli rana? Zasto ste to uradili....

Stani,stani bre. Polako.

Ne pomerajte se sada molim vas. Samo mi odgovorite na par pitanja.

Dobro sma,ne boli me nista. I uradila sma to zato sto ga volim. Hvala,sa sada me ostavite na miru ,i gde je on?

Eno ga u hodniku. Do malo pre je bio pored vas,i tokom cele operacije je bio ispred vrata. Hocete da ga pozovem?

Ne recite mu da spavam. I doktore molim vas,ukoliko je potrebno obavestavati policiju za ovo recite da sam pala. Ipak su ovo moji momenti slabosti i nedokazanosti. Molim vas ne treba mi psihijatrija niti bilo kakav dosije,jednostavno moja ne promisljena stvar. Molim vas.

Gospodjice znate...

Molim vas!

Ok, videcu sta mogu da uradim. Samo vam hocu reci da ste to uradili sa vecim nozem posledice su mogle bti fatalne.

Ali vidite i sami da nisam. Recite mu kda izadjete da ide kuci. Ne zelim da ga vidim sada!

Dobro,kako vi zelite. Sada se samo dobro odmorite.

Hocu,i hvala vam.

Okrenula sam se prema prozoru i zagledala. Jebeni grad je tako sijao. Pokusavala sam svaku njegovu svetiljku uporediti sa mojom ovde u grudima. Jadna su. ova moja sija jace. A sta cu sada?

Hej.

Cutala sam. Pravila sam se da spavam.

Ne foliraj se malena,znam da si budna,cuo sam da si pricala sa doktorom.

Pogledala sam ga. nisam ni provalila da placem.

Hej bre,zasto places? Jel te boli???

Ne placem. Izgovorila sam brisajuci suze koje ne znam odakle su se stvorile tu na mojim obrazima. Ma gde me boli,izdrzavala sam i jace bolove,ovo je nista.

Privukao je stolicu i seo pored mog kreveta.

Sta cemo sada?

Sta, sta cemo?

Ko ce javiti Tadeju?

Ja cu mu javiti. Ali tek sutra. Gde mi je telefon?

Evo ti ga u torbi. sa tvojim stvarima. Ugasio sam mu ton da te ne bi budio u slucaju da zvoni. Sta ces mu reci?

Recicu mu da sam pala,okliznula i pala. I onako me je briga. A ti sta ces ti reci Jovani? Gde si bio celu noc i pola dana? Sigurno te je vec zvala?!

Ne brini ti za Jovanu sada...

Pa pitala sam te. Sta ces joj reci ili sta si joj rekao?

Nista specijalno. Da nisam kuci i da idem nesto za firmu da uzimam. Eto.

I ona je progutala to?

Valjda. A i da nije briga me.

Na to briga me sam se okrenula prema prozoru i nasmesila. Imala sma Tadeja a pripadala sam njemu.

Ostavicu Tadeja. Izgovorila sam i dalje gledajuci kroz prozor.

Cutao je.

Nema smisla vise sebe siliti na nesto ako ne ide. Ne volim ga,gadi mi se svaka pomisao sa njim,a kamo li krevet,spavam pored njega samo da bih prespavala tu noc da bi me ti sutra imao.

Znas ja...

Ne govori nista. Bez potrebno je.

Ali ...

Molim te.

Da li ti treba nesto? Ako ti ne treba da ja krenem,vec mi je kasno.

Idi slobodno, evo vec mi se spava polako....

Nagnuo se i poljubio mi nezno usne. Okrenuo se i krenuo ka vratima...

Vrati se. Izgovorila sam prosto zapovednicki.

Vratio se sa osmehom i nagao na krevet.

Reci. Smeskao se.

Poljubi me.

I poljubio me je. Zagrlila sam ga i istopila od samog njegovog mirisa.

Izasao je. Blago sam se okrenula i uzela torbu koja je bila zakacena za moj krevet. Uspela sma da pronadjem telefon. Uh 27 propustenih poziva samo od Tadeja i 14 poruka. Sve iste,bukvalno iste. Pozvala sam ga.

HALO!!!! Bukvalno mi je dreknuo u slusalicu.

Ne deri se. Procedila sma kroz zube.

Da li si ti normalna???? Ceo jebeni dan i noc pokusavam da te dobijem,da se nisi sada javila krenuo bih kod tebe i razvalio vrata. Gde si ti u opste??? Sav nadrkan mi je deklamovao to u telefon. Prevrnula sam ocima. Uzasavao me je.

U bolnici sam.

Molim?

Opalim te djokom. U bolnici sam. Pala sam danas i ubola se na noz. Eto tu sam i zato ti se nisam javila. Zadovoljan.

Ljubaviiiiiiiiiiiii..... O ne,pocinje. Zasto mi nisi javila nista? Zasto me nisi zvala? Zasto mi nista nisi javila??? 

Zato sto sam se pre pet minuta osvestila i skontala gde sam i kako sma ovde dospela. I sada mi se jako spava i moracu da prekinem. Cucemo se sutra. 

Tap. Spustila sam mu slusalicu. Kucko. Sama sebi sam rekla.

Poruka. Nisam ni pogledala od koga je vec sam prevrtala ocima. XE osmeh.

-Znas.... Jovana je dobra devojka. I mozda sam je voleo. Znas volim i da provociram. Od veceras to sigurno necu raditi vise. Znas malena. odusevljavas me ponekad ali i plasis. A zbog toga te i volim. Ludice moja. Mislim da cu... - e tu mi je nedostajao tekst poruke. Mislim da sam prikacena na aparate da bih sada pola osoblja bolnice se sjatilo pored moga kreveta. Ipak je stigao ostatak. -Mislim da cu te ozeniti jednog dana.-

Smejala sam se sada,onako iz srca za svoju dusu.

-Mislim da sam sada rekla DA.- poslala ,ugasila telefon i zaspala.

to be..... :)

Dobro priznajem.... Uzivao sam... Lepo je cuti da cela sala aplaudira samo za tebe pa cak i u ovom gradu! Priznajem. Manje maski imam na sceni nego u stvarnom zivotu. Uh.... Znao sam ko me gleda tamo iz 8 reda :D Taj plavi odsjaj se ne moze ne videti. A ja sam se samo smesio. Veceras sam bio i u Veneciji.... Veceras sam ja bio tvoj Romeo,i nosio tvoju masku ponosno ispred ogledala. I veceras te volim vise od sebe!

Dobro de ajde vise.....  :DDD

A mislio sam da cemo biti samo cista hemija i nista vise od obicnih ljubavnika koji ne grese. Nisam pogresio. Nismo gresili.... Voleli smo.... Voleli smo nas. I volimo se... xexexe... Ne zalim za drugima,moralo je tako biti. A sada mora ovako. Ja ne umem da te ne volim. Ne umem da me ne volis. xexe smesim se....

I sve ima smisla. :***

 Mi pogled.

Tvoj dodir usana.

Nasa mesecina preko trave. 

I zagrljaji u mraku.

Zazmurim samo da te opet dozovem.

Da ti mrsim kosu i smejem nestasluku tvojih obrva.

Zazmurim samo da prespavam noc.

Jedan dan manje do tebe.

Nozdrvama mi kruzi tvoj miris.

Telo mi se pokrece, u zamisljenom ritmu tvojih grudi.

Pod istim nebom smo.

Isti mesec vidimo.

Iste zvezde brojimo.

Iste reci pricamo.

Ali mi nedostajes.

Zagrli me snovima.

Poljubi zorom.

Probudi me zvonom na mojim vratima.

I samo se osmehni.

Tvoj sam! 

 Na raskrsnici bez semafora bez razmisljanja skrecem levo. Levo prema srcu svesti i pameti. Kockice se pogubile u slaganju i preskakanju jedna druge. Tunel je definitivno bez kraja. A tu je kraj. Odrekao se ,,prijatelja,, , oca.... I evo disem i dalje i osmeh ne silazi sa lica. Sto se ne bih odrekao jedne zle tete sto me sinom naziva. Gresno i besmisleno za bogomoljke, za mene zavrseno i kristalno jasno. Savrsen kraj pocetka. Ne vredi vise gubiti se u pojmovima i cinjenicama da je neko nekome majka tu,otac,brat,sestra.... Sve ista govna,zivcana stvorenja i drogirane pijavice. Nadrogirane trodonima koji su venski primljeni,lekovima za pritisak,za srce,secer i sve ostale moguce boljke od kojih se boluje. Sida bi bila kruna uspeha moje porodice u seniorskoj kategoriji. U ostalom hvala za po koje parce hleba (preselo mi je),za sve suze (bilo ih je i mnogo) Sve suicidne misli, i hvala na izgubljenom detinjstvu,hvala sto sma postao covek pre vremena, sto vas eto poznajem,pa mi ni pakao nece tesko pasti. Ostavljam vas,moram,srce kuca tamo ka levoj strani,na levoj strani nekog madraca u nekom ateljeu u kojem cu spavati,buditi,smejati i voleti do samog kraja.